Pred vama je 44. epizoda podkasta Najopasniji rezultat u produkciji Velikih priča.

Završena je jedna od najboljih regularnih sezona u istoriji NBA lige. Kako vreme prolazi izraz „najbolje u istoriji“ se nepovratno haba, ali kada se sa početne tačke novog NBA plej-ofa igrači, treneri i bord lige okrenu i pogledaju svoj minuli rad, mogu da budu zadovoljni. Malo zbog uticaja plej-ina, malo zbog preraspodele moći po konferencijama, malo zbog povreda ekipa koje su prethodnih sezona bile dominantne u regularnim sezonama u svojim konferencijama – dobili smo do sada retko viđen paritet. Prvi put se desilo da se u poslednjoj noći regularne sezone do te mere izmeni redosled seedova u konferencijama i da igrači u nekim ekipama na parketu provedu svaki sekund utakmice. To je do sada uvek bilo rezerfisano za plej-of.

U takvoj regularnoj sezoni daleko najsigurniji tim bili su Boston Seltiksi pa je sasvim prikladno da se citatom jednog Irca otvori priča o plej-ofu koji je pred nama. Oskar Vajld je napisao da iskustvo nema nikakve etičke vrednosti. „To je samo ime koje su ljudi nadenuli svojim greškama“.

Iskustvo će i u ovom plej-ofu (naročito u ovom) biti jedan od najvažnijih faktora. Stih iz naslova ove priče, koji se ponekad može čuti na zagrevanju Dalas Meveriksa, prikladan je jer je za neke igrače ovo možda i poslednji voz za velike stvari i vreme je da preuzmu odgovornost. Za neke druge, kilometraža koju su do sada prešli mogla bi da bude presudni tas na vagi – u oba pravca.

Kada bi prosečan zaluđenik NBA ligom morao da bira plej-of seriju koju će odgledati od prvog do poslednjeg minuta, morao bi da gleda duele Klipersa protiv Dončića. Tim Tajrona Lua ima pritisak, a tim koji predvodi Luka Dončić ume da upropasti protivnike koji su pod pritiskom. Jer nema pritisak – neke su ruke u Dalasu dovoljno mlade, neke su ruke tog tima dovoljno lude, pa ih nije briga. Tim koji ima najteže zaustavljivog igrača u ligi jedan na jedan, Kajrija Irvinga u normalnoj zoni posle ko zna koliko godina, i odlično balansirano osoblje, mogao bi da stigne daleko. Pucaće.

Natprosečan zaluđen NBA ligom, mogao bi, međutim, da se veže za neke druge serije. Duel Njujork Niksa i Majami Hita, ako do njega dođe, evociraće staro rivalstvo i neke stare, tvrđe dane. Jedna tvrd, ako ne i tvrđi, mogao bi da bude duel Klivlenda i Orlanda, u kome se kao pod savršenim kalupom uklapaju odbrambeno-napadčki mečapovi. Oni koji vole sudar stilova, i smatraju to preduslovom za savršenu bitku, gledaće netremice Minesotu i Finiks.

A oni koji nisu odustali od Denver Nagetsa, zbog podrške Nikole Jokića Srpskoj naprednoj stranci i podrške vlasnika Nagetsa Donaldu Trampu, raduju se da tim Majkla Melouna ispuni poetsku pravdu kojoj je ostao dužan i zapuši usta kritičarima i ljudima koji ne vide koliko je zapravo veliki i važan igrač Nikola Jokić. Put do prstena prošle godine, bio je posut laticama. Ako Denver ove sezone u plej-ofu do titule bude morao da prođe Lejkerse, Sanse, Mavse i na kraju recimo Seltikse, biće put posut trnjem.

Plan je u Koloradu, da ga prođu čezama, a kladionice za to daju najmanju kvotu. U finalu Zapada, obe ekipe bi mogle da se zagrevaju uz srpske narodnjake.

Podkast Najopasniji rezultat slušajte na svim audio platformama i na YouTube.